“Proveo sam deset dana u vikendici. Jedan dan je pas došao do vrata moje kapije, sa ogrlicom, lep i dobro uhranjen, odmah je jasno bilo da ima vlasnike. Otvorio sam kapiju i ušao u kuću. Pas je ušao, našao mesto pored vikendice, legao, duboko uzdahnuo i zaspao.
Nakon nekog vremena probudio se, ustao i otišao. Sutradan je opet došao i opet otišao na istom mestu. Odspavao je oko sat vremena i hteo je ponovo da ode. Za to veme napisao sam ceduljicu: “Pitam se ko je vlasnik ovog lepo odnegovanog psa i zna li da svaki dan dolazi da spava kod mene?” Stavio sam ceduljicu u ogrlicu psa i pustio ga.
Sutradan je pas opet došao i na okovratniku mu je bila nova cedulja: “Ja sam vlasnica ovog psa… on živi u kući gde ima šestoro dece, od kojih su dvoje mlađe od 3 godine. Ona dolazi u vašu kuću da odspava malo… Mogu li i ja da dođem? “
