Priča poznatog kompozitora koji je ubijen na ulici ne ostavlja nikoga ravnodušnim, do danas misterija nije razriješena…
Bio je kišni 27. mart 2010. godine kada je daroviti kompozitor i tekstopisac Velibor Vučurović (31) svirepo ubijen na putu do prijatelja u prometnoj ulici kod Železničke stanice u Novom Sadu. U tom momentu ugasio se mlad život, jedna porodica je zavijena u crno, istina se do danas nije saznala, niti je zločinac uhvaćen.
– Najviše nas boli što ubica nije nađen. Verovatno negde mirno spava, možda nam se i smije u lice, dok mi umiremo od tuge. Sve se vrti ukrug. Obećavaju da će rešiti zločin, ali ništa od toga. Neću odustati od traženja istine, iako sina ne mogu da vratim. Kad je u pitanju dete, bol ne može da se ublaži. Živim samo zbog ćerke, jer mi dani posle smrti sina sporo prolaze, pretežno u sećanju na njega i suzama – rekao je otac Zoran prije tri godine.
Oko 20. 30 sati Velibora je iznenada pogodio metak u glavnu na Bulevaru Jaše Tomića, kod broja 14.
– Video sam mladića kako, kao pokošen, pada na trotoar. Zaustavio sam automobil i pritrčao u pomoć. Nije davao znake života, a sa potiljka mu se slivala krv. Metak mu je ušao kroz čelo i izašao kroz potiljak – ispričao je tada jedan Novosađanin koji se u momentu ubistva našao tu.
Vučurović je pao na zemlju, pored njega je ostao kišobran koji je nosio u ruci, brojni prolaznici su pokušavali da mu pomognu, ali nažalost nije mu bilo spasa. Sa druge strane, niko od očevidaca nije mogao da tvrdi i kaže ko je i odakle ispalio metak.
Pretpostavlja se da je u njega pucala jedna osoba, koja je potom trkom nestala između okolnih zgrada, a motiv ubistva, ni danas nije poznat.
Za sada, istraga o zločinu, ubistvu iz vatrenog oružja, ni dan danas, nije dala nikakve rezultate. Veliborovi roditelji, majka Hilda i otac Zoran, kažu da im je kako vrijeme prolazi sve teže i teže. On i dalje tvrdi da je uviđaj urađen veoma loš nakon zločina.
– Kako je moguće da je ekipa sinovljevih prijatelja pronašla metak u zemlji na mestu ubistva, a koji smo odmah predali pripadnicima novosadskih inspektora, na mestu gde je Velibor ubijen, a posle detaljnog pregleda kriminalistike, izvršenog tri i po meseca ranije. A oni nisu – pita se Zoran Vučurović.
Centar za forenzička istraživanja dostavio je nadležnim organima, takozvanu 3 D rekonstrukciju događaja u kojoj se navode kao veoma moguće lokacije mjesta u zgradama iz kojih je mogao da bude ispaljen hitac.
– Nema puno prozora iza kojih bi trebalo da se utvrdi šta se tog momenta dešavalo, ali treba naći i dokaze. Takođe, na osnovu snimaka video-nadzora lokala pored kojih je Velibor prošao, moglo se mnogo toga važnog zaključiti – rekao je Vučurović i dodao:
-Tuga i bol su u mojoj porodici veliki, ali ni ja ni supruga nećemo do kraja života odustati od borbe za istinu. Nadam se i dalje da će naša država rešiti ovu tragediju. Mnogo nam je teško, taj bol je neopisiv, ipak verujem da ima čestitih profesionalaca koji neće dozvoliti da ovaj zločin ostane nerasvetljen – istakao Zoran Vučurović.
Talentovani mladić bio je tvorac brojnih hitova
Pisao hitove za Šabana, braću Matić, Miru Škorić
Vučurović je bio tekstopisac i kompozitor, napisao je neke od najljepših pjesama za: Šabana Šaulića, Sašu i Dejana Matića, Acu Ilića, Nedeljka Bajića Baju, Miru Škorić, Jovana Perišića…
Autor je dueta “Tragovi sećanja”, koju pjevaju Mira Škorić i Šerif Konjević. Na prvom Grand festivalu osvojio je treću nagradu publike za pjesmu “Prvi put”u izvođenju Stevana Anđelkovića. Dva puta je nagrađen na Moravskim biserima.
Takođe, radio je na jednoj lokalnoj televiziji, a privatno se bavio umjetnošću. Svi koji su ga poznavali kažu da je bio mladić za primjer, a policija ga nije povezivala sa kriminalnim radnjama, pa se ne isključuje mogućnost da je greškom ubijen.
Stil / Republika
