“Kćerka jedinica je napustila medicinski fakultet 2 ispita pred kraj studija… doktorica praktično i udala se na selo, za 14 godina starijeg muškarca koji iz prvog braka ima dvoje djece. Ne znam šta joj se dogodilo, imala je vezu sa jednim kolegom dugu 3 godine, voljela ga, barem tako mislim…
Nisam mogla to da prihvatim, ljutila sam se na nju skoro godinu dana, boljelo me, i danas me još više boli.
Nisam je ni vidjela, ni čula skoro godinu dana i prošli vikend sam ipak popustila i otišla sa mužom kod nje. Šokirala sam se kada sam je ugledala, nisam je mogla prepoznati, za godinu je… ostarila najmanje 5 godina ugojila se sigurno preko 10 kilograma.
Živi život seljaka, hrani stoku, svinje, kokoši, hrani svekrvu i svekra… a najviše me zaboljelo kada sam joj na rukama vidjela masnice, TUČ.E JE ?
Pitala sam je da se vrati, da nastavi školovanje, ali mi je tada kroz plač kratko rekla “Rado bih ja mama, ali to je nemoguće…” nije rekla zbog čega je nemoguće, pa ne živimo u prahistoriji…
Ne znam da li je bolje što sam je posjetila ili bi bilo bolje da sam je zaboravila… šta da radim, srce hoće da mi pukne od tuge i svaki dan mi je sve teže”
